Naša kuća

Ovo je priča o kući u koju se uselilo večno leto.

U koferima je donelo sve svoje lutke, nežnu čipku, meki pamuk i zimnicu od sunca i meda.

Prosulo je toplotu kao najfiniji tepih, obojilo zidove baršunastom nadom, a u vazduh uplelo tanke niti pustolovine.

U kuću se odmah potom uselilo i detinjstvo. Bezbrižno, musavo i naivno, otvorilo je svoj maleni ranac i prosulo večnu ljubav.

Međutim, ima jedna začkoljica. Nisu živeli srećno do kraja života. Nisu, jer ova priča nema kraj.

Baš kao i uspomene, večno leto i bezbrižno detinjstvo žive u svima nama.

U svojoj kući.

Zauvek.